Sve bih dala da mi dođeš. Da me zagrliš, da me ne pustiš, da me voliš. Da mi već jednom pokažeš kako sve ovo ima smisla. Ako me uskoro ne spasiš, izgubit ću se u svojoj tuzi. Čudno je kako bez obzira što napravila i što pokušala da zaokupiram svoje misli ti nađeš put do njih i nedostaješ mi.
Nedostaješ mi svakog dana, svakog sata ...
Ni ti niti ja ne znamo kako odustati jedno od drugoga, ali ova agonija ne vodi nigdje. Ne mogu više sama, jer trebaš mi sad. Samo dođi, primi me za ruku ... ne čekaj više. Zaslužila sam da riskiraš zbog mene, da me sebi pustiš na pravi način. Ne želim i ne mogu više biti tvoja velika skrivena ljubav.
Pročitaj još tekstova od blogerice Miss Dita
Ova ljubav bi trebala biti jednostavnija, jer nikada moje srce neće naći drugo utočište sreće. Nemoj ga više mučiti ovim nedostajanjem. Tuga je težak teret i sve se teže nosim s njom. Zar je stvarno potrebno više od ljubavi da budemo zajedno, više od ove ljubavi koja ne prolazi i nikada neće proći. Nemoj više komplicirati i dođi. Dođi sad i pusti da nadoknadimo sve, da učinimo stvarnim svoj svijet, da ostarimo zajedno.
Voli me, ali na pravi nači. Nemoj se više skrivati iza osjećaja.
Miss Dita
